Niš, mesto sa koga je sve počelo — 2. Frame Summit

Pola sata nakon što smo iz Beograda krenuli ka Nišu, negde blizu Sava centra (dakle, prešli smo respektabilnih dva kilometra od prostorija Frame-a), autobus je usled problema sa pregrevanjem motora konačno stao. Nakon što je novi autobus trebalo da stigne za petnaest minuta pa za pola sata pa za “evo ga samo što nije”, s prvim sumrakom, dva i po sata posle prvobitnog planiranog vremena konačno krećemo ka Nišu na drugi Frame summit pod radnim nazivom “Niš, mesto sa koga je sve počelo”.

Drugi autobus se ispostavio mnogo boljim od prvog a i vozač je sofisticiranim inženjerskim metodama (postavio veliki karton na izvor hladnog vazduha) rešio neobičan problem sa grejanjem (hladan vazduh je uporno odbijao da postane topao) pa smo posle nekih 100km mogli da skinemo jakne. Ukoliko izuzmemo njegov izvrsni manevar kojim je u poslednjem trenutku izbegao neosvetljeni kamion parkiran u srednjoj traci auto-puta (da, zaista u srednjoj), petosatno putovanje na relaciji Beograd-Niš je manje-više bilo ugodno, takoreći idealno za moj prvi radni dan u kompaniji o kojoj sam čuo samo lepe reči.

Sve te nevolje su doprinele da upoznavanje sa novim kolegama bude kvalitetnije i intenzivnije jer nevolje zbližavaju ljude bolje nego bilo kakva uobičajena situacija. Vrlo brzo sam primetio da su oni skup veoma pristupačnih, otvorenih i ljubaznih ljudi. “Hej, Novi, hajde ponesi ova dva paketa vode”, rekao je najljubazniji od njih s kojim sam se dotad upoznao bar triput, ali sam ga nakon toga definitivno zapamtio.

Kako je upoznavanje teklo, shvatio sam da postoji još nekoliko kolega kojima je kao i meni prvi radni dan. Nije daleko od istine ako kažem da smo svi imali isti izraz lica koji je otprilike govorio “šta mi je sve ovo trebalo u životu” i “ok, gde je quit dugme”. Ipak, dokaz da smo ipak na pravom mestu je stigao još dok smo besomučno pretrčavali ulicu u Beogradu čekajući rezervni bus. Čovek za kog sam shvatio da igra ulogu odeljenskog starešine je ispalio jedan od najboljih menadžerskih saveta koji sam ikad čuo. “Nemojte da pretrčavate ulicu u timovima, već se izmešajte, neću da mi pogine ceo C panel”, rekao je razredni i kupio me za ceo život.

Nekih desetak minuta pre početka samita, konačno stižemo na Elektronski fakultet. To je značilo da nakon što sam stupio u interakciju sa trideset novih lica u Beogradu i jedva neke upamtio, dolazi novih dvadeset koji će dodatno pojačati konfuziju. Ipak, konfuziju istog trenutka odlaže glasan povik CEO-a Frame-a Nikole Božinovića da se okupilo toliko ljudi da nam ne preostaje ništa drugo nego da izbacimo studente koji polažu ispit i zaposednemo najveći amfiteatar koji postoji. Nakon nekoliko minuta čekanja ispit je ipak bio gotov i u amfiteatar je nagrnula lavina ljudi sve dok nije popunjen do poslednjeg mesta. Kad se popunilo i sedenje po stepenicama i stajanje, drugi Frame samit je konačno započeo.

Corpus delicti da ne izmišljam. Stvarno se sedelo na ‘ladnom betonu.

Corpus delicti da ne izmišljam. Stvarno se sedelo na ‘ladnom betonu.

Inače, samit je bio predstava u tri čina. U prvom delu prvog čina Nikola se pozabavio novostima u vezi sa, kako Nutanixom, tako i Frame-om, nakon čega je predstavio najnovije istraživanje Gartnera, renormiranog servisa za analizu prilika u IT svetu. Prema tom istraživanju Nutanix je suvereni lider u oblasti hiperkonvergiranih infrastruktura, ispred poznatih giganata kao što su VMware, Dell, Cisco, Microsoft i drugi.

Screen Shot 2018-12-16 at 22.01.49.png

U nastavku prvog čina Nikola je glavnu ulogu prepustio Milošu, Stefanu, Daliboru i Nemanji koji su ispred svojih timova po prvi put široj javnosti demonstrirali šta se zapravo odvija u pozadini procesa Frame mašinerije korak po korak. Budući da je uglavnom reč o veoma naprednim i usko specijalizovanim tehnologijama, to je bio trenutak kada je meni kao nekom ko nema direktnih dodirnih tačaka sa izloženom materijom mozak počeo opasno da trokira (Šta, bre, ovi pričaju?). Međutim, način na koji su moje nove kolege pričale o metodama i pristupima kojima rešavaju kompleksne probleme je bio sve samo ne dosadan.

14.JPG

Ipak, drugi čin su svi vrlo rado dočekali. Razlog - krofne za sve. Velike, sočne, nemasne, ukusne, punjene filom i prelivene specijalnom Nutanix glazurom. Epilog - prazni poslužavnici i puni stomaci u roku od petnaest minuta.

Treći čin drugog po redu Frame samita je bio mnogo više interaktivan. Iz amfiteatra se prešlo u manji prostor a nakon što je Nikola ispričao najupečatljivije momente svog poslovnog putešestvija od nekoliko servera u sopstvenom špajzu do ulaska Frame-a u Nutanix na velika vrata pre nekoliko meseci, prisetio se i svojih dana u Petnici kao i studentskih koje je provodio baš na Elektronskom fakultetu u Nišu, ali i na ulicama grada kao vođa studentskih protesta. Potom se prešlo na brojna pitanja posetilaca. U principu, većinu je najviše zanimalo kakva su to znanja neophodna da bi se neko zaposlio u Frame-u. U tom trenutku sam se istu stvar i ja zapitao.

Nakon skoro tri sata, gašenjem svetla u holu Elektronskog fakulteta dobili smo jasan signal da smo debelo probili termin i da je zabavi kraj. A samit je zaista bio i zabavan i koristan. Čulo se mnogo pametnih stvari, zanimljivih pitanja, malo su se evocirale uspomene a ponajviše su se, logično, jele krofne. Ovime je javni deo ekskurzije beogradskog dela Frame-a u Niš završen. Istog trenutka, počeo je zatvoreni deo na kom je trebalo da inženjeri beogradskog i niškog ogranka udruže snage u brainstormingu i strateški pristupe velikim poslovnim izazovima i preprekama. Brainstorming je bio toliko ozbiljan i izazovan da su mnogi ostali do zore.

Kod naručivanja pesama, najviše se koristila brainstorming metoda  “group passing technique”

Kod naručivanja pesama, najviše se koristila brainstorming metoda “group passing technique”

Iskren da budem, nisam želeo baš prvog dana da pokažem sva svoja znanja pa sam brainstorming proveo u hotelskoj sobi. O njegovom kvalitetu i značaju se pričalo dosta i sutradan ujutru za doručkom koji je za većinu bio obogaćen uglavnom brufenom i kafetinom. Za razliku od ostalih moja glava je bila u odličnom stanju, ali sam dobio prvo i poslednje upozorenje da se korporativne obaveze najvišeg nivoa bitnosti ne smeju izbegavati.

Ekskurziji u Niš tu nije bio kraj. U 11 časova je započeo offsite - petočasovni interni skup gde se naširoko i nadugačko diskutovalo o svim bitnim pitanjima počev od biznis plana Nutanixa i analize konkurencije, o prednostima i nedostacima, te potrebi da se zaposli veliki broj inženjera.  Na kraju su se, neizbežno, opet pominjali planovi za neke sledeće brainstorminge.

Iza stuba je tako dobro moglo da se spava, ali ljudi sa slike to nisu znali da iskoriste

Iza stuba je tako dobro moglo da se spava, ali ljudi sa slike to nisu znali da iskoriste

Tokom poslednjih nekoliko sati offsite-a sam se definitivno uverio koliko su zaposleni u Frame-u zagrejani za ono čime se bave. Svaki vođa tima je dobio gomilu kvalitetnih i interesantnh pitanja (ovo interesantnih zaista treba uzeti sa rezervom ukoliko niste pripadnik programerske klike) i dijalog (ono kad svi viču u glas) bi sasvim sigurno trajao do kasno u noć da nas osoblje hotela nije ljubazno podsetilo da je naš termin istekao.

Nemanja i Nikola ne grickaju semenke već pažljivo slušaju osam hiljada devetsto trideset i četvrto pitanje

Nemanja i Nikola ne grickaju semenke već pažljivo slušaju osam hiljada devetsto trideset i četvrto pitanje

Pozdrav niške i beogradske ekipe ljudi koji dele istu strast prema poslu je bila poslednja bitna stvar koja se desila tokom ove dvodnevne ekskurzije. U povratku za Beograd autobus je radio kao sat. Što se mene tiče, i dalje nisam dao otkaz. Štaviše, odavde će moći samo fizički da me izbace.