Prednosti DaaS virtuelizacije desktopa

frame.jpg

Desktop-as-a-Service (DaaS) nije samo još jedna novotarija u svetu virtuelizacije desktopa. Ona trenutno predstavlja najsveobuhvatnije rešenje i sa tehničkog aspekta i sa gledišta finansija u pogledu premeštanja fizičke infrastrukture u cloud, i kao takva ima značajne prednosti u odnosu na dobro poznati VDI (virtual desktop infrastructure), a naročito nefleksibilne data centre. Prednosti su brojne, a ovde ćemo istaći samo one najupečataljivije i najisplativije zbog kojih mnoge kompanije, na skali od startapa do giganata, prelaze na desktop-kao-servis model virtuelizacije. 

Prestaje potreba za masovnošću hardvera

DaaS menja paradigmu kada je u pitanju rad na računarima u poslovnom okruženju. Iako su kompanije rigidne u napuštanju tradicionalnih data centara, izvesno je da će vremenom uvideti brojne dobrobite virtuelizacije desktopa. Desktop-kao-servis model virtuelizacije smanjuja potrebe za kancelarijama opskrbljenim ogromnom količinom hardvera i daje prednost mobilnim ofisima jer zaposleni više ne moraju biti vezani za lokalnu infrastrukturu. 

Takođe, brojne kompanije sve više dozvoljavaju pa čak i podstiču BYOD (bring your own devices) pristup, što će reći da zaposleni imaju priliku da koriste svoje lične uređaje na kojima se osećaju najkomfornije. Razlog za to je što sa DaaS platformom uređaji nisu u prvom planu već se sve bitne stvari odvijaju na strani provajdera usluge što omogućava eliminisanje skupih i zahtevnih hardvera.

Ne samo da nije bitno kako već ni gde

Fleksibilnost DaaS se ne odnosi samo na mogućnost izbora uređaja, odsustvo kabastih desktopa, izbegavanje ispreplitanih kablova već i eliminaciju bilo kakvih geografskih barijera u pogledu pristupa aplikacijama od strane zaposlenih. To u praksi znači da su stabilna internet konekcija i web brauzer koji podržava HTML5 jedini preduslovi da sa bilo kog mesta na svetu zaposleni pristupi svom virtuelnom radnom okruženju.

Jednostavna implementacija i korišćenje

Očigledna velika prednost DaaS u odnosu na VDI je brzina implementacije. VDI zahteva veliki utrošak vremena za podešavanje specijalizovanih servera, a neophodno je angažovati i VDI eksperte. Nasuprot, DaaS obezbeđuje instant pristup virtuelnim desktop aplikacijama pri čemu nema potrebe za specijalizacijom i naprednim obukama zaposlenih jer se sva kompleksnost odvija na strani provajdera. Jednostavan menadžment DaaS u odnosu na VDI ostavlja prostor za mnogo veći fokus na krajnje korisnike i njihove realne potrebe.

Ušteda na svim nivoima

Uvođenjem DaaS kompanija vrši preraspodelu troškova sa kapitalnih u operativne kojima je mnogo jednostavnije upravljati te se time smanjuje finansijski rizik. Štaviše, putanja IT-ja ide ka tome da se plaća samo ono što se potroši na mesečnom nivou. Dodatna povoljnost ovakvog modela je to što je izuzetno fleksibilan kada je skaliranje kompanije u pitanju budući da je u slučaju brzog rasta sve što je potrebno dati pristupe novim korisnicima, ma koliko ih bilo. 

Bezbednost i kontrola

Samo naizgled posmatrano, desktop kao servis i BYOD pristup deluju kao bezbednosno ranjiviji sistemi od tradicionalnih. U zavisnosti od podešavanja DaaS je kontrolabilniji jer podešavanjem određeni korisnici dobijaju pristup samo neophodnim aplikacijama. Sa druge strane čak i gubljenjem uređaja, podaci su bezbedni jer se tehnički nalaze u data centru provajdera a ne na samom uređaju. 

Ukoliko vas je zainteresovala kratka priča o DaaS, pozivamo vas da prisustvujete webinaru koji će mnogo detaljnije obraditi sve prednosti i funkcionalnosti ovog vida virtuelizacije desktopa i proći kroz njegove inženjerske i tehničke aspekte na konkretnom primeru Frame platforme. Webinar se održava 10. jula od 19 časova i potrebno je da se prethodno prijavite putem linka.

Kompanijska kulturo, eve me!

korporativna kultura

Mladi i perspektivni programer, nazovimo ga X, zaposlio se u rapidno rastućem startapu Y koji je upravo podigao ozbiljnu sumu insvesticija od ne baš preterano cenjenog investicionog fonda. U cilju da privuku značajan broj kvalitetnih programera, neophodnih da isprate rast i ambicije, u kompaniji su rešili da dosta pažnje posvete korporativnoj kulturi jer su čuli da je to veoma bitan faktor koji startap može da lansira do nivoa tehnoloških giganata. Akcenat novouspostavljene korporativne kulture kompanije Y je zvučao “Naši zaposleni moraju dobiti šta god požele da bi bili zadovoljni”. Tako je, osim odlične  plate, novi programer X dobio gomilu privilegija i zadovoljština kakve nije mogao da sanja da će nekad imati. Uobičajeni ketering iz restorana je unapređen i zaposleni su dobili specijalne robote koji su hranu prinosili ustima (kao u spotu Lazy Dejvida Birna) kako ne bi gubili vreme na besmislice kao što su odlazak do kuhinje, traženje escajga i slično. Zato su to vreme mogli da troše na gejming, VR, bilijar, skvoš, časove joge, akvabik, spavanje, kako je ko hteo. Oni kojima ni to nije bilo dovoljno mogli su o trošku firme da skoknu do terena za golf i polo i tamo potraže zanimaciju. Paraglajding, free climbing, časovi parkura i pucanje iz raketnih bacača... programer X je samo trebalo da zatraži od HR-a parče kompanijske kulture koje bi ga zadovoljilo i to bi odmah bilo ispunjeno. 

Nakon nekoliko meseci, X je primetio da sve češće čeka da otkuca 17h i da izleti napolje. Skvoš mu je dosadio, a u teretanu baš dugo nije ušao. Robot koji prinosi hranu… pobogu, shvatio je koliko je to glupa naprava koja od čoveka pravi idiota. Najraznovrsnija moguća hrana je na kraju dana ipak samo hrana. Bezglutenski guakamole sos zaista može da dosadi, prosto neverovatan zaključak, prvog dana je delovalo drugačije. Sledećeg meseca je ušao u sukob sa kolegama sa kojima je radio u projektnom timu. Jedan od njih je sve vreme minirao zajednički rad i pokušavao da nametne svoj pristup kao jedini ispravan. Drugi kolega je jednostavno bio nezainteresovan i malo je reći da je zabušavao kad god je mogao. Menadžer je bio mekan, neodlučan i, u principu, najveći kočničar projekta. Tokom četvrtog meseca, X je shvatio da je pod stresom, bio je nervozan, svadljiv i duboko nezadovoljan poslom. A posao… pa sam projekat na kom je radio je bio baš dosadan i jednoličan. Dao je otkaz. Sutradan, kada se probudio, osetio je neverovatno zadovoljstvo bega od kompanijske kulture uspešnog startapa Y. Uzgred, koje tačno kompanijske kulture?

Teško je utvrditi tačan broj, ali velika većina ljudi ne pravi nikakvu razliku između benefita i kompanijske kulture. Kod nas, u Srbiji je, čini se, ta situacija još i izraženija budući da se prijavljen radnik, plaćeni troškovi prevoza i uljudan odnos prema zaposlenima percipiraju kao dobročinstvo i bogznakakav ustupak, a ne ono što ne bi ni smelo da se dovodi u pitanje. Brz uzlet “kvaliteta rada” u IT sektoru je, uzgred i doprineo konfuziji termina budući da su u želji da privuku talente, kompanije brže-bolje u prvi plan isticale dotad retko viđene dobrobite na poslu poput lejzi begova, video igara i besplatne hrane. Vremenom je to postao standard, a stvari su se dodatno usložile tako da obrok na poslu više niko ne smatra epohalnim benefitom, ali masaža dlanova strujom niskog intenziteta da se programer odmori nakon pola sata žestokog kucanja koda… e to već zvuči primamljivo i inovativno. Trenutno se čini da ovo nadmetanje u benefitima nema kraja i da će kompanije za nekoliko godina od nečega korisnog napraviti apsolutnu parodiju. Ono što je ipak najgore od svega je to što se atraktivni benefiti prodaju pod imenom kompanijska ili korporativna kultura. A zašto je to loše zapravo? Iz više razloga.

Za početak, šta je tačno kompanijska kultura? Nema egzaktne definicije, nije to Kulonov zakon, već socijalni konstrukt. Ipak, postoji nekoliko veoma slikovitih pokušaja koji nas mogu usmeriti ka razumevanju materije. Prema jednom od njih, kompanijska kultura je skup svih vrednosti koje zaposleni jedne kompanije treba da dele. Nešto kao najmanji zajednički sadržalac, matematički gledano. Prema Benu Horovicu, biznismenu i autoru bestselera The Hard Thing About Hard Things, kompanijska kultura je (poželjno) unikatan način jedne kompanije da poveže svoje zaposlene u svrhu ostvarivanja misije i ciljeva. Kompanijska kultura određene kompanije pruža zaposlenima iskustvo koje ne bi mogli da dobiju na nekom drugom mestu (u drugoj kompaniji). U Nutanixu, na primer, kompanijska kultura je definisana kao values in action, što znači da 12 kulturoloških principa nisu samo prazne reči uramljene na zidu (a i tamo se nalaze) već služe da se na njih oslanjamo i da nas usmeravaju ma šta radili.

Ok, gde se tu uklapaju skvoš, đakonije svetskih kuhinja i besplatni mai-tai časovi? Nigde. To su jednostavno benefiti - sitna (ili ne baš tako sitna), uglavnom trenutna zadovoljstva koja služe da upotpune i oplemene rad. Cherry on top, ništa više od toga. Kompanijska kultura je skroz nešto drugo. Iz gorepomenutih “defincija” je očevidno da ona cilja dalekometno, dugoročno i striktno je povezana sa core biznisom jedne kompanije. Ona je modus operandi način na koji kompanija i svi unutar nje, kao elementi sistema funkcionišu. I još više od toga, nju ne možete ni prepisati, ni iskopirati jer ono što funkcioniše u jednom sistemu gotovo sigurno neće na isti način da radi na drugom mestu jer zavisi od mnogo faktora koji se razlikuju od kompanije do kompanije - biznis modela, procesa regrutovanja, samog proizvoda ili usluge i (ponajviše) menadžmenta. Kompanijska kultura, uprošćeno, sprečava da sve ode da tamo gde uvek ode (haos, ne ono drugo) kada se situacija prepusti slučaju i kad se ista pomeša sa benefitima bilo iz neznanja, bilo iz namere da se ispadne kul.

Nagrada za Nutanix na Nedelji inovacija 2019.

Na dodeli godišnjih nagrada tokom Druge AFA nedelje inovacija koja je trajala od 20-24. maja, kompanija Nutanix je dobila priznanje u kategoriji Žene u tehnologiji - Inicijativa 2019. Centralno obeležavanje AFA nedelje inovacija i dodela nagrada za tekuću godinu održano je u petak 24. maja u prostorijama Kluba Privrednik u Beogradu, a naša kompanija je ovu laskavu titulu ponela za program školarina koje se dodeljuju studentkinjama softverskog inženjerstva i kompjuterskih nauka a u SAD, Velikoj Britaniji, Indiji i Srbiji.

Žene u tehnologiji

Budući da kompanija Nutanix u Srbiji posluje tek nešto više od pola godine, time ovo priznanje dobija više na značaju. Jedan od ciljeva naše kompanije na domaćem tržištu je da pomognemo u podsticanju ravnopravsnosti polova u informacionim tehnologijama kao i razbijanju štetnih predrasuda da “devojke nisu za IT”. Prema podacima Eurostata za tekuću godinu, udeo žena u oblasti informacionih tehnologija na teritoriji Srbije iznosi 19 procenata, što znači da je ispred Nutanixa ali i celog društva dugačak put do uspostavljanja jednakih mogućnosti za oba pola. ,

Image from iOS.png

Na drugoj AFA nedelji inovacija učestvovalo je preko 70 govornika iz Srbije, Izraela, Australije, urugvala i drugih zemalja. Pored Nutanixa, nagrade su dobile najuspešnije kompanije i pojedinci u više kategorija, a šestočlani žiri je između ostalog dodelio priznanja za najinovativniju R&D kompaniju — mBrainTrain, najinovativnij R&D institut — Institut za fiziku Beograd, najinovativniji projekat za zaštitu životne sredine — ESENSA, itd.

Kako je bilo na meetup-u o funkcionalnom programiranju u C++-u

Nakon naporne radne nedelje svi uglavnom iščekuju dva (i četvrt) dana odmora od bilo čega što je u vezi sa poslom. Ili nije baš tako, jer kako drugačije objasniti ispunjene prostorije Startit Centra u Beogradu, u petak prvog marta u šest popodne. Očigledan razlog — džabe krofne i kraft pivo.

I to ne bilo koje već nadaleko čuvene nutanix krofne

I to ne bilo koje već nadaleko čuvene nutanix krofne

Nešto dublji razlog — izuzetno interesantna tema o funkcionalnom programiranju u programskom jeziku C++ o kojoj je govorio dr Ivan Čukić, predavač na matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i programer sa deceniju i po iskustva — u najmanju ruku osoba koja ima mnogo toga da kaže o temi budući da je izdao i knjigu istoimenog naziva.

Profesor objašnjava, đaci slušaju.

Profesor objašnjava, đaci slušaju.

Meetup je otvorio Aleksandar Anđelković iz Nutanixa koji se u nekoliko rečenica zahvalio brojnim zainteresovanim posetiocima i predstavio kompaniju koja je u drugoj polovini prošle godine ušla na srpsko tržište izvršivši akviziciju startup-a Frame. Napomenuo je da je razlog što se Nutanix odlučio da stane iza ovog događaja upravo taj što se unutar Nutanixa C++ koristi za rešavanje brojnih situacija kao što su driveri za storage i dodatne eksterne uređaje, za komponente na serveru koje kontrolišu mašine i strimuju sliku nazad u browser, za desktop verziju klijenta koja je neophodna kada korisnici žele da koriste smart cards ili lokalne uređaje kojima browser nema direktan pristup, ali i za mnoge druge.

Aleksandar Anđelković, vrhunski inženjer i stand-up komičar

Aleksandar Anđelković, vrhunski inženjer i stand-up komičar

Nakon uvodnog izlaganja glavnu ulogu je preuzeo Ivan koji je u narednih skoro sat vremena održao kvalitetno, ali i veoma zanimljivo (čak i onima koji nemaju previše dodirnih tačaka sa svetom programiranja) predavanje sa mnoštvom elegantnih i slikovitih primera kojima je približio najnovije trendove u svetu funkcionalnog programiranja u C++.

Posle predavanja i pitanja publike, prešlo sa na sledeći uobičajen korak kada su ovakvi događaji u pitanju - networking (eufemizam za uživanje u krofnama, pivu i razmeni mišljenja o… krofnama i pivu).

Utisci sa meetup-a su sjajni, te koristimo priliku da se zahvalimo publici na velikom odzivu, Ivanu na vrhunskom predavanju i beogradskom Startit Centru na logistici. Vidimo se nekom drugom prilikom.

Deo atmosfere sa meetup-a možete videti u galeriji ispod. Takođe, u komentarima možete ostaviti predloge za teme koje biste voleli da čujete na narednim meetup-ovima.

Nutanix poklanja školarine za devojke u IT-ju

Udeo žena u svetu IT biznisa je ispod 20 procenata globalno. Svega pet posto osoba ženskog pola su vlasnici startup kompanija u tech industriji. Iako su razlozi za takvu statistiku mnogobrojni, dosta njih proističe iz štetne predrasude da žene nisu za IT.

Nutanix_Women.jpg

Nutanix na više načina ulaže napore da promeni percepiju prema ženama u svetu informacionih tehnologija. U okviru Nutanix heart programa, naša kompanija ohrabruje sve zainteresovane studentkinje da se prijave za deset stipendija za školovanje u SAD, Indiji, Velikoj Britaniji i Srbiji i tako načine bitan korak u širenju ideje da samo ravnopravne šanse za oba pola dovode do većeg blagostanja u svetu.

Sve neophodne informacije možete naći na ovom linku, uz važnu napomenu da prijave traju još samo nekoliko dana, tačnije do 15. 3. 2019. godine.